džinglovi
Prvog maja 2004. godine, Evropska Unija će se proširiti van svoje sadašnje konstelacije "centra Evrope" i po prvi put uključiti nacije bivšeg istočnog i nesvrstanog bloka. Za ovih deset zemalja, 'dan pristupa' je mogućnost da se ponovo pridruže evropskoj sferi, od koje su mnogi osećali da su bili odsečeni zbog nametnutog članstva u savezima hladnog rata.

Prizivajući u sećanje pan-evropski piknik održan 1989-te godine duž granice između Austrije i Mađarske, koji je pokrenuo događaje koji su doveli do pada berlinskog zida, Trans-evropski forum će obeležiti promenu u geo-političkoj strukturi Evrope nastalu kao njihov rezultat. Međutim, mnogima 'otvaranje' do kojeg su doveli događaji 1989-te sada donosi 'plansko zatvaranje', restrikciju mobilnosti, oživljavanje 'viznih režima' koji označavaju nove prepreke i granice kao i nametanje novih pravila, birokratije i standarda.

Dvodnevnim okupljanjem na temu elektronskih medija, umetnosti i kulture, u Novom Sadu, stotinak kilometara od nove transnacionalne ivice Evropske unije, Forum će okupiti umetnike, teoretičare, i praktičare medija iz cele Evrope sa ciljem da istraže promene u kulturnom i umetničkom pejzažu unutar i izvan ovog novog konglomerata kultura, ekonomija i identiteta koje se bore za prevlast.

Trans-evropski forum će omogućiti živu platformu za debatu i razmenu ideja u cilju stvaranja novog osećaja identiteta i novih oblika saradnje koji će aktivno odgovoriti na rastući jaz koji razdvaja 'spoljnu' Evropu od 'unutrašnje'.


Kanadski arhitekta i istraživač Stiven Kovač je proveo prethodnih deset godina u Nemačkoj, osnivajući i uvodeći programe vezane za umetnost i kulturu medija u 'Bauhaus Dessau' fondaciji. Njegov 'Studio Electronic Media Interpretation' studio je ugostio brojne internacionalne projekte, simpozijume i izložbe koji su istraživali odnos između medijskog prostora, kulturne politike i elektronske umetnosti. 2000-te je objavio knjigu 'MEDIA ˇ REVOLUTION' čime je obuhvatio serijal foruma 'Ostranenie International Electronic Media Forum' fokusirajući se na ulogu koju su imale umetnost i kultura medija u procesu društvene transformacije u centralnoj i istočnoj Evropi. Tokom ovog perioda osnovao je nekoliko programa razmene i umrežavanja usmerenih ka kulturi medija uključujući ArCHI-ToNOMY, EMARE, ECX i trenutno aktuelan Bauhauskolleg, multidisciplinarni program magistarskih sudija alternativnog urbanog dizajna. Nakon toga je, baziran u New York-u, razvio komunikacione i radne strategije za mobilne medije i projekte urbane rekonstrukcije uključujući i pokretanje novog urbanističkog master-plana za Adis Abebu, glavni grad Etiopije. Trenutno, Kovač se bavi razvojem programa u V2_Institutu za nestabilne medije u Roterdamu.

http://www.v2.nl


Nat Muller free-lance pisac, kustos, kritičar, organizator i kreator. Diplomirala je Englesku književnost na univerzitetu u Tel-Avivu (Izrael), magistrirala na rodnoj teoriji na univerzitetu u Saseksu (UK), a nedavno je okončala dvogodišnje istraživanje na teoretskom odseku 'Jan van Ajk' akademije u Mastrihtu. Radila je kao nastavnik seksualnog obrazovanja, knjižar, nezavisni novinar, projekt menadžer i kustos u V2_Organisation , institutu za nestabilne medije u Roterdamu i u Axis, biro za rod i umetnost u Amsterdamu. Net Miler je objavila članke u štampanim medijima i na Internetu i održala prezentacije o tehnologiji medija i umetnosti u zemlji i inostranstvu. Član je FoAM-a, umetničke i medijske zajednice u Briselu. Glavna interesovanja su joj: interakcija između računara i čoveka; hrana i društvena komunikacija; presek estetike, tehnologije i politike ; (novi) mediji i umetnost u istočnoj Evropi i Bliskom istoku.


Rođena 1967. godine u Novom Sadu. Bavi se primenjenom lingvistikom i edukacijom. Kao član asocijacije APSOLUTNO, učestvovala u brojnim simpozijumima, festivalima i izložbama savremene umetnosti i novih medija. Učestvovala na konferencijama o primenjenoj lingvistici i objavljivala u lingvističkim časopisima (System, Novelty, Writing Center Journal). Predaje akademsko pisanje na Centralno-evropskom univerzitetu u Budimpešti. Trenutno radi na doktorskoj disertaciji o citatu i intertekstualnosti u akademskom pisanju (na univerzitetu Eotvos Lorand u Budimpešti).
kuda.org - new media center


Braće Mogin 2
PO Box 22, Detelinara
21113 Novi Sad, Srbjia i Crna Gora

tel/fax: +381 21 512 227
mail:office@kuda.org

http://kuda.org
http://www.v2.nl



Anabala je multidisciplinarni projekat koji se fokusira na zvuke i kult Istambula. Anabala je uzela ime po pasažu u centru Istambula gde su dvoje od osnivačkih članova iznajmili prazan studio za 30 $ mesečno. Pokušali su da naprave lažnu prodavnicu koristeći materijale koji su ostali od prethodne radnje koja je bila studio za tetoviranje. Tokom perioda od jednog meseca snimali su glasove koji su se čuli i koje su oni pravili u prodavnici tokom dana, a montirali su ih noću. Na kraju su svi ti miksevi u stvari činili njihov prvi album. Jedna od pesama sa albuma je bila uvrštena na sound/art kompilaciju "ctrl-alt-del" kao proizvod zajedničkog projekta na temu zvuka razvijanog u Istambulu i Mastrihtu (2003).

http://www.project-ctrl-alt-del.com/

performans


Soba je okupana tamno plavom neonskom svetlošću. Nekoliko sofa je postavljeno van, na sunce. Njih troje je sedelo sa uključenom muzikom, odmarajući i sunčajući se. Cela slika je bila transparentno preeksponirana, prozirna toliko da vas opušta i ometa koncentraciju. Umetnost ih primorava da istraže stvari izvan okruženja imaginacije i tera ih da preispitaju realnost.

Jorjika (George Jorjoliani) je muzičar. Sve je počelo ranih 90-tih kada je otišao u Nemačku, a nakon toga u Rusiju gde je imao i svoj prvi studio gde je počeo sa druženjem i sastajanjem sa kreativnim ljudima, i zajedničkim razmišljanjem činio svoje prve korake u muzici. Po dolasku u Gruziju radio je kao DJ u klubovima. Svirao je u klubu "Lift", gde se upoznao sa Giom i Levaniko. Jorjikova muzika je elektronska, iako je on ne definiše na taj način, već kao muziku koja oslikava okruženje u kojem komunicira, a žanr determinišu ljudi sa kojima je u interakciji. Više nego bilo šta drugo, njegova muzika je povezana sa energijom, informacijom i emocijama koje akumulira tokom dana. On za sebe kaže "Ja živim u muzici i realizujem sebe kroz muziku". Iako je uključen u društvene aktivnosti on ne može bez svoje privrženosti muzici. Kakav god proces da se dešava unutra, rezultat je uvek muzika. Za njega je muzika zvuk; spoznaja ovoga ga je nagnala da počne da eksperimentiše sa zvukom: od spoznaje do elektronske muzike. Kao i njegovi prijatelji Gio i Levaniko, ostaje u tesnoj vezi sa vizuelnom kulturom eksperimentišući sa velikim brojem vizuelnih medija. Kao muzičar i profesionalni DJ svoje vreme provodi putujući, posmatrajući transformaciju ljudske zveri od veštačke sovjetske strukture u slobodna i kreativna ljudska bića.

Sad je na redu Gio (George Sumbadze) koji se i sam pita gde da počne. On je slikar, "polu - mehanički slikar" kako sam kaže ali "sam zaboravio da sam slikar". Ono čime se on bavi je umetnost. Za njega je sve umetnost, bez obzira o kojem medijumu je reč, bilo da se radi o zvuku, svetlosti, instalaciji, fotografiji ili videu. Međutim, uprkos akcentu koji stavlja na ideje, on je više konceptualni umetnik jer njegov rad zavisi od elemenata nad kojima ima mali uticaj. Na primer on posmatra način na koji ljudi manipulišu svojim identitetom u vezi sa društvenim kontekstom informacije; kako audio kodovi (kao reklame, politika, itd.) utiču na tok energije u društvu? Njegova trenutna interesovanja se tiču odnosa između mašine i čoveka, istraživanje svesti uz pomoć spoljašnjih tehnoloških pomagala. Jedna od njegovih poslednjih ideja je da pomoću senzora oseti energiju mase i da kreira audio odgovor na to; dizajniranje robota sa bihejvioralnim i interaktivnim kvalitetima i sposobnošću da opaža kako ljudi reaguju na organski ali ne i antropomorfni entitet. Gio obično ostavlja muziku u lupu i sluša je danonoćno kako bi njegov svet snova koincidirao sa dnevnim aktivnostima. "Bilo kakva sirova energija može biti kultivisana unutar vas. Umetnost je kultivisati ovu energiju i proizvesti je u nešto novo.", kaže. Danas, prati tok, stvara i posmatra sutrašnje rezultate kako bi znao gde je bio prethodnog dana.

Levaniko (Levan Nutsubidze) je otišao na gruzijski Pop TV kanal sa idejom da ga osmisli i učini vrednim gledanja. Trenutno ima emisiju "Kratak rez", gde se zaista trudi da tržištu isporuči kvalitetan audio i video. Koristi različite forme umetničkog izraza: kombinovanje slike, tela u prostoru sa elektronskim medijima i to se može definisati kao inter-medijska umetnost. Istražuje odnos između vizuelnih umetnosti i popularne kulture: kako umetnik odgovara na društvene, političke i kulturne događaje? Kako na umetnost utiču društvene norme, mas mediji, industrijska tehnologija i popularna kultura? Trenutno Levaniko snima video materijale, fotografiše i pravi pribor, alat reciklirajući razne stvari. On dekonstruiše fabrički napravljene stvari, kanibalizuje ih i reciklira bilo u umetnički proizvod ili pribor. Intuitivno koristi i svoj inicijalni materijal i rezultirajući objekat.

performans




























State of Sabotage u Novom Sadu u zavaničnoj poseti

State of Sabotage (SoS) po prvi put u Srbiji tokom trajanja Trans Evropskog Foruma instalira SoS iseljeničku kancelariju namenjenu građanima Srbije. Privremena iseljenička kancelarija i konzulat će izdavati SoS državljanstva i pasoše. Kao poklon SoS-a biće služeno transnacionalno jelo "Soup of Sabotage"!

1. SoS ISELJENIČKA KANCELARIJA i KONZULAT u NOVOM SADU.
    SoS država će postaviti privremenu SoS Iseljeničku kancelariju i konzulat tokom trajanja TRANS EVROPSKOG FORUMA u Novom Sadu. Na otvaranju foruma konzulat će predstaviti tri člana SoS koji će izdavati pasoše. SoS Iseljenička kancelarija će biti otvorena tokom trajanja foruma i sveprisutna kroz štampani materijal, aplikacije, video i SoS prodavnice. Konzulat se sastoji od dugačkog stola, stolica, opreme za video projekcije, prodavnice i fotografskog studija za izradu fotografija za pasoše. Takođe se planira prezentacija SoS konzulata na ulicama Novog Sada - megafoni i performans. Predstavnici SoS Iseljenicke kancelarije i konzulata:
    • ROBERT JELINEK (Vienna/A)
    • LINA BRAD (Vienna/A)
    • SAŠO KALAN (Ljubljana/Slo)

2. SoS umetnost
    SoS ce predstaviti radove sledećih umetnika:
    • HEIMO ZOBERNIG (Passports), Vienna/A
    • FRANZ GRAF (Flag), Vienna/A
    • HR GIGER (Video), Zurich/CH
    • SAŠO KALAN (Music), Ljubljana/Slo
    • Srpski kuvar (za Soup of Sabotage)

3. SOUP OF SABOTAGE
    Na dan otvaranja gostima će se besplatno služiti transnacionalno jelo SOUP OF SABOTAGE. "Soup of Sabotage" je doprinos francuske umetnice ANABELLE HULAUT. U stvaranju supe reč "sabotage" se koristi kao akronim, sastavljen od sastojaka supe. Supa se pravi od Srbije; stoga se koristi i odgovarajući jezik za odabir sastojaka. Supa će se služiti za vreme trajanja događaja. "Sabotage Soup" je tradicija u SoS državi i uvek će se služiti na svim SoS dešavanjima širom sveta.

4. SoS PIKNIK
    Tokom TransEvropskog Foruma SoS Država će postaviti dva tibetanska šatora. Šatori će se koristiti kao neutralan prostor za komunikaciju, debate između predstavnika države i gostiju. Biće predstavljeni video radovi, projekcije kao i muzički sadržaj bečkih stvaralaca. Predstavnici:
    • MICHAEL CRANACH, (Vienna/A)
    • 2 dva muzičara iz Beča

Prvobitno iniciran kao projekat umetnika Roberta Jelineka 1992. Kao međunarodna muzička i umetnička, organizacija/grupa SoS radi od 1994. Sabotage je 2003. godine vođena svojim umetničkim zaključcima proglasila sebe za državu - državu u vremenu, koja konstantno povećava teritoriju svojih građana, ali bez jasne demarkacije svojih teritorija, izuzev pasoša koji kao obeležje države omogućava uživanje statusa građanina SoS-a. SoS je fizički veoma vitalan kolektiv postavljen u stvarnom svakodnevnom drušvenom i političkom životu. Ona je rastući živi organizam čiji duh, dinamiku i raznolikost obrazuju sami građani.

www.sabotage.at/sos



Projekat [Sensor Diet] se sastoji iz dva dela: audio, koji je sastavljen iz dve komponente (analogni/digitalni izlaz), i vizuelni deo.

Analogni audio deo nudi performans sa gramofonima, puštanje ploča iz sovjetskog vremena: gruzijske i ruske bajke, koje čitaju različiti glasovi različitog izgovora i razni kursevi stranih jezika koji sadrže sve konvencionalne elemente klasičnih lekcija, namenjeni Gruzijcima.

Digitalni audio deo će se izvoditi sa različitih elektronskih naprava: mini disk plejera; laptop, itd. Istovremeno sa analognim peformansom, i on je u stvari razgovor operatera gruzijske telekom mreže pomešan sa šumom menjanja frekvencija.

Vizuelni deo elaborira gore pomenuti audio deo, preklapajući dva sistematična i periodična okvira koja se tiču pokreta i gestova. Video je u duploj ekspoziciji montirani program vesti iz perioda Sovjetskog Saveza i sadašnje televizije u Gruziji.



Anabala će svoj performans u Novom Sadu bazirati na iskustvima stečenim živeći u Istambulu. Osnivači Murat Ertel i Ceren Oykut žive u azijskom delu (Anadolijska strana) Istanbula i putuju evropskom stranom skoro svaki dan. Prelaze 70 km. dnevno kako bi makar i simbolično rušili geografske i društvene granice ova dva kontroverzna jonska kontinenta.

Ertel, uglavnom muzičar i Oykut, uglavnom slikar, prenose svoje umetničke utiske jedan na drugoga. Stvaraju multidisciplinarna dela koristeći elemente humora, parodije i iznenađenja kao osnovne elemente svog performansa.

Anababala performans je takođe predstavljen i na izložbi "Hodajući Istanbul, beleške iz karantina" u digitalnoj laboratoriji Holon u Tel-Avivu. (2003-2004)

http://www.digitalartlab.org.il/istanbul/

Multimedijalna pseudo-opera (SCG)
Po tekstu Slobodana Tišme, u režiji Andraša Urbana



"Cijela kultura je na neki način reakcijska tvorba, pokušaj da se ograniči, kanalizira - kultivira - ta neuravnotežena traumatska jezgra, kroz koju čovek reže svoju pupčanu vrpcu sa prirodom, sa životinjskom homeostazom." Slavoj Žižek, Sublimni objekt ideologije

Koja je to suštinska dilema skrivena u priči iz koje nastaje opera "Kralj šume ili pokušaj prljanja" Slobodana Tišme? Ili, koja je to dilema sa kojom se srećemo na Petrovaradinskoj tvrđavi u noći "dočeka Evrope" i koliko jasno možemo prepoznati poruku koju razmenjuju ova dva događaja? Priča o stvaralačkoj samoći, o nepripadanju i posvećenosti, smeštena je, reklo bi se, u nedavnu prošlost, u gradsku svakodnevicu društva čije je naliče imperija na zalasku. Ređanjem opštih pojmova (mesto, vreme, kulturne prilike...) autor nas uvlači u unutrašnju dramu neshvaćenog umetnika, u ovom slučaju ne na početku, već na samom kraju karijere. Njegov sukob sa društvom je obostrano egzistencijalne prirode: ono što je za umetnika osnovna potreba i jedina mogućnost da preživi, za okolinu je neizdrživi šum, delo van konteksta. Iza "sklada" malih i banalnih situacija, iza već viđenog i proživljenog, naslućuje se čitav niz protivrečnosti: naš junak je "istinski umetnik", prava retkost, stvaralac koji iskreno uživa u pevanju iz ljubavi. Bez ambicija i ideje o uspehu, sa karijerom epizodiste iza sebe, on nije u stanju da reaguje na pravila i granice umetničkog sistema... Usled toga, tek u situaciji pasivizacije tj. "stvaralačke penzije" on postaje aktivan i uzbudljiv za društvo. Njegovo prisustvo u neposrednoj okolini izaziva drastično pomeranje u uobičajenoj hijerarhiji produkovanja i konzumiranja: potreba za pevanjem je prejaka i nemoguće je ograničiti je i prilagoditi bilo kakvom ambijentu... Umetnik se više ne oseća dobrodošlim u gradu, napušta njegove ulice i odlazi na jedino moguće mesto, na granicu koja deli kulturni kontekst urbanih prilika od njegove protivrečnosti, u polumrak šumovite rečne obale, na mitsko mesto pod gradskim zidinama.

Ono što tada sledi je samo jedini mogući rasplet - dokaz da je nemogućnost ostvarenja umetnika/čoveka kao skladnog bića trajna. Poput proteze ili nekog sličnog ortopedskog pomagala, na mestu čovečanske veze sa prirodom nalazi se "plemeniti" kulturni sadržaj određen veoma jasnim kontekstom. U trenutku kada mehanizam koji verifikuje mesto kreacije u društvu iščezava, u trenutku kada granice postaju irelevantne, događaji nas uveravaju da je nemoguće ponovno uspostavljanje ravnoteže. Pitanje sistematizacije vrednosti i njihovog traumatskog potencijala u odsustvu standardizovanog okruženja ovde je postavljeno u telu metafore o umetniku i njegovom divljem polubratu, Kralju šume.

Šta bi, posle svega, mogao da bude unutrašnji kontekst koji određuje smisao ovog događaja u istorijskom trenutku povišenih simboličkih vrednosti? Na početku ove priče je sam autor libreta za (operski) događaj, Slobodan Tišma, vodeći anti-autoritet novosadske umetničke scene poslednjih decenija, jedan od aktera konceptualističke avangarde 70-ih i frontmen najvažnijih rok-grupa NS-wave scene 80-ih, Luna i La Strada. Poslednjih godina primećena je njegova povišena pesnička aktivnost, ali i praksa tihog govornika pred malobrojnim gostima na retkim javnim skupovima, najčešće u organizaciji bliskih prijatelja. Slobodan Tišma je, sasvim logično, i veliki ljubitelj opere i njen stidljivi zagovornik. Odatle se njegova priča o operskom pevaču može protumačiti i kao svojevrsna intimna mistifikacija sopstvenog iskustva, kao stejtment ćutljivog i povučenog umetnika (bez karijere)...

Na drugoj strani priče je "Umetnost", u našem slučaju Opera, večno mesto reprezentacije i stilizacije vlasti i njenih derivata. Opera se ovde ukazuje i kao autoritarni mehanizam umetničkog sistema, ali i kao moguća teritorija stvaralačkog asketizma, kao intimno iskustvo... Iako naizgled u drugom planu, priča o spektaklu i njegovoj drugoj, ljudskoj strani i ovde nas pozicionira u prostor određen nizom distinkcija - na kraju, ono što ostaje jeste odnos između umetnosti, njenih resursa i (podrazumevajućih) ograničenja. U tom smislu ono što možemo je da ovo delo shvatimo i kao sublimaciju svih mogućih distinkcija umetnosti i ideologije koje se na teritoriji koju naseljavamo (mentalno i fizički) mogu zamisliti.

Vladimir Tupanjac


Trajni čas umetnosti

Period šezdesetih i sedamdesetih godina u Novom Sadu i Vojvodini predstavlja specifično vreme i prostor u kome je došlo do pojave i razvoja konceptualne umetnosti, eksperimentalnog prostora prožimanja vizuelne umetnosti, filozofskog, sociološkog i književnog rada.

Protagonisti novosadske konceptualne scene, okupljeni oko 'Tribine mladih', su svojim radom kreirali jedan univerzalni, planetarni i ne-teritorijalni diskurs, koji se očitavao u neometanoj komunikaciji sa svetom i potpunijoj slobodi izraza. U isto vreme, njihov angažman nije bio izolovan od lokalnih dešavanja, već zasnovan na karakteristikama konteksta vremena i prostora: direktna reakcija kroz razvoj umetničke prakse i kritičkog mišljenja. Slobodan Tišma je samo jedan od aktera ove scene.

Multimedijalna pseudo-opera 'Kralj šume' predstavlja početnu tačku projekta 'Trajni čas umetnosti', koji je pokrenuo Centar za nove medije_kuda.org iz Novog Sada. 'Trajni čas umetnosti' ima nameru da publiku u Novom Sadu upozna sa ovim plodnim i kreativnim vremenom, kao zajedničkim i neporečivim nasleđem, kroz razgovore sa protagonistima novosadske konceptuale i rad sa njima. Realizacija ovog projekta predstavlja zajedničko uverenje da se može promeniti utvrđeno znanje o tome šta umetnost, kultura i prave vrednosti zaista jesu.

Projekat 'Trajni čas umetnosti' predstavlja simbolički nastavak akcije 'Javni čas umetnosti', koju su realizovali gotovo svi protagonisti novosadske konceptualne scene, na Dunavskom keju, 1970. godine.


    Slobodan Tišma (SCG)
    Rođen je 14. maja 1946. Studirao književnost na novosadskom Filozofskom fakultetu. Krajem šezdesetih počinje da sarađuje na novosadskoj "Tribini mladih" i u studentskom listu "Index" u kojem uskoro postaje urednik. U to vreme bavi se konceptualnom umetnošću i poezijom. 1977. objavljuje svoj pesnički "masterpiece" u Letopisu Matice srpske pod naslovom "Vrt kao To" i prestaje da se bavi književnošću i umetnošću. Krajem sedamdesetih ponovo počinje da se interesuje za rokenrol i osniva grupu "La strada". Početkom osamdesetih je pevač u grupi "Luna". Sa obnovljenom "La stradom" izdaje istoimeni album 1986. godine. Krajem osamdesetih se povlači iz javnog života i počinje da piše i svoj pesnički dnevnik koji ce objaviti tek 2001. godine. Tokom devedesetih objavljuje dve zbirke pesama: "Marinizmi", 1995. i "Vrt kao To", 1997, u kojoj su sakupljene pesme koje je pisao i objavljivao po časopisima tokom sedamdesetih. Konačno, 2001. pojavljuje se već spomenuti dnevnik pod naslovom "Blues diary". U drugoj polovini devedesetih počinje da piše i priče. Neke od njih objavljene su u kikindskom "Severnom bunkeru" i u novosadskim "Poljima", a prevedene su i na makedonski i italijanski jezik i objavljene u antologijama priča novijih autora koji pišu na srpskom jeziku. Njegove priče nemaju formalnu zaokruženost i celovitost, počinju niotkuda i završavaju se iznenada. One predstavljaju tekstualne segmente u kojima nepostojeći autor (subjekt) ispituje svoju poziciju. Živi i radi u Novom Sadu.
Andraš Urban (SCG)
Rođen je 04.oktobra 1970. u Senti (Vojvodina, Jugoslavija). Posle pravne srednje škole upisuje se na Akademiju umetnosti u Novom Sadu na studije režije u klasi prof. Vlatka Gilića 1989, koje prekida 1993 do 1997, kada nastavlja studije u klasi prof Bore Draškovića i diplomira 2000 g. 1988 osniva sa svojim vršnjacima čuvenu pozorišnu grupu AIOWA. Takođe je i član Pozorišne Zajednice Nyari Mozi-Letnji Bioskop i danas, gde je prisutan godinama i kao organizator i kao učesnik Body Weather Laboratory-a. Trenutno radi kao reditelj i umetnički sekretar u pozorištu Kostolanji Deže u Subotici. Pored neformalnih ili formalnih performanca i happeninga sa Aiowa i Nyari Mozi, važnije predstave su:

Gušteri - Andraš Urban-1988, Senta-KCM
Rosa - Andraš Urban -1989 , Senta-KCM-AIOWA
Wozzeck - Georg Bihner-1992, Subotica-Narodno Pozorište
Hamlet - W.Shakespeare-1992, Beograd-Narodno P-.K.P.G.T, Bitef 1993 g
Mamu mu....ko je prvi počeo - Dejan Dukovski-2000-Poz.Kostolanji Deže
Piknik na frontu - Fernando Arrabal-2001-Poz.Kostolanji Deže

Kratki filmovi:
Neko i Neko 1991 - Akademija Umetnosti-RTS Ns
Staklo 1992 - Akademija Umetnosti- RTS NS
Kako lagano nestajemo 1993 - Akademija Umetnosti Novi Sad

Nagrade (selekcija):
1992-specijalna nagrada žirija BITEF
2003-nagrada za najboljeg reditelja na festivalu mađarskog alternativnog i slobodnog teatra

Knjiga:
2003 g. Objavljena knjiga pripovedaka Andraša Urbana sa naslovom Hajnali partizan (Partizan iz zore)




























Razmena unutar i izvan centralne i istočne Evrope.

Susreti i radionice različitih inicijativa nezavisnih medija o postojanim strategijama održavanja kulturne razmene i saradnje.

Prag (CZ) 10.-11. juna i Frajštat (A) 12.-13. juna
http://www.fmedia.ecn.cz

FM@dia Forum 04 u Pragu i Frajštatu (Freistadt) će podstaći diskusiju o potencijalnim zajedničkim strategijama i interesima velikog broja nezavisnih medija i zajedničkih projekata (npr. politika medija ), kako bi unapredili uzajamnu razmenu sadržaja, znanja i obostranu obaveštenost.

Ubrzane društvene, političke, ekonomske i tehnološke promene koje se dešavaju u okviru nove proširene 'ujedinjene Evrope' postavljaju izazov diskusiji, redefinisanju i poređenju tema kao što su 'sloboda govora', javni pristup', 'nezavisnost - posedovanje medija', 'creative commons', 'digitalni jaz' ili 'razmena sadržaja'. Sve ovo zahteva ukrštanje i upoređivanje referenci kako bi se uspostavila zajednička baza i funkcionalna platforma koja bi služila boljoj saradnji između medijskih aktivista, umetnika, nezavisnih radija, izdavača časopisa, internet izdavača, itd.

Dok region karakteriše relativno visok potencijalni rast aktivnosti nezavisnih medija, njihova međusobna povezanost van granica ostaje niska. Lakši pristup novim digitalnim tehnologijama stvara nove mogućnosti ali i pretnje nezavisnim medijima, nasuprot mas medijima i korporativnim strukturama. Aktiviranje i intenziviranje uzajamne komunikacije i saradnje između različitih regiona, govornih područja i kultura je cilj "FM@dia" foruma.

FM@dia FORUM 04: Povezujući nezavisne medije organizuju Radio Jeleni, Econnect (Cz), Evropski građanski forum, VFRÖ - Udruženje austrijskih nezavisnih radio stanica, Radio FRO (At), Radio Z (Nemačka) i ostali.

Međunarodna konceptualna mobilna mreža,

Izgubljena ekspedicija je eksperimentalni projekat čiji cilj je da istraži ključna kulturološka, tehnološka i prostorna pitanja pomoću grupe ljudi koji dolaze iz raznih oblasti nauke, umetnosti, tehnologije, društvenog aktivizma, itd. Vozilo ovog nastojanja je prvenstveno mobilan radni prostor, koji obezbeđuje neophodne tehničke uslove i životni prostor učesnika u projektu. Ova veslajuća laboratorija primenjuje napredne komunikacione tehnologije koje služe za prikupljanje i objavljivanje podataka do kojih se dolazi ovim inovativnim i neobičnim istraživanjem. Projekat se posebno bavi usklađivanjem naizgled dvoznačnih, marginalnih i izlišnih činjenica, ideja, događaja, znanja i obrazaca.

Cilj 'Izgubljene ekspedicije' je detektovanje, sakupljanje, arhiviranje, povezivanje, kontekstualizacija, emitovanje i usmeravanje ovih obrazaca u već postojeći diskurs kao i uspostavljanje novog diskursa. Izgubljena ekspedicija pretpostavlja slobodnu interpretaciju pojma 'umrežavanje' i služi kao prelazni model građanskog dijaloga, postavljajući pitanja slobode, ljudskih prava, mobilnosti, ekologije, komunikacije i humanog pristupa tehnologiji i nauci. U ovom smislu Izgubljena ekspedicija je simbol banke podataka mentalnog semena, motorizovana (Nojeva) barka. Izgubljena ekspedicija je posebno zainteresovana za stvaranje višeslojnog polja komunikacije, povezujući lično i javno, banalno i nepravilno u isti okvir. Može olakšati stvaranje novih veza među raznolikim geografskim i kulturnim miljeima, posebno onih koji su pogođeni standardizacijom i homogenizacijom kao posledicom globalizacije. Istražiće mentalni i fizički pejzaž uglavnom unutar geografskog područja istočne i zapadne Evrope u periodu od 2004-te godine, lutajućom mobilnom laboratorijom, MLOK vozilom (Multifunkcionalno opremljeno lokomotivno vozilo pomilovanja).

Projekat je organizovan bratstvom i sestrinstvom Izgubljene ekspedicije i predstavlja otvoreno transnacionalno neprofitno telo koje se satoji od umetnika, društvenih aktivista, novinara, naučnika, ostalih istraživača i grupa individualaca koji su odgovorni za konstrukciju, održavanje i rukovanje sadržajem i tehnologijom.

Partneri: Centar za savremenu umetnost u Pragu, Akademija nauka Češke Republike, Tehnički fakultet Carls univerziteta u Pragu, Tehnički univerzitet Brno, Institut Postvirtualne realnosti, Harrachstal.

(Projekat je dizajniran kao rezultat aktivnosti Centra za Metamedije, Cafe9.net, Pantograph projekta i drugih).
Prag, Februar 2004.



Nekoliko nedelja nakon proširenja Evropske unije, sredinom 2004, B04--BORDER 04 će usmeriti fokus na prevoje i rubove, ivice i nove granice zvanične Evrope.

B04 je uobičajeni okvir za široki spektar lokalnih i udaljenih, mobilnih i stacionarnih aktivnosti koje će se desiti na leto 2004-te godine. B04 je modularna, privremena i taktička asocojacija različitih mrežnih novomedijskih inicijativa iz istočne i zapadne Evrope, izvan kao i unutar novonastale Evrope. Kako bi istražila konstitutivnu moć nastajuće političke kulture umrežavanja, internacionalna i interdiscipinarna koalicija umetnika, aktivista iz oblasti novih medija i ljudskih prava, ljudi koji se bave filmom, videom i fotografijom, pronalazača, naučnika i istraživača će pokrenuti seriju događaja koji okružuju, zaobilaze i perforiraju granice Evrope.

B04 je dvomesečno virtuelno putovanje duž obe strane nove spoljne granice uvećane Evropske unije, koje počinje u Rigi i kreće se kroz Poljsku, Slovačku, Mađarsku, Austriju, Hrvatsku i Sloveniju.

Cilj projekta je da napravi pregled i da istraži različite prakse umrežavanja koje uveliko redefinišu političku geografiju Evrope. U tekućem menjanju društva, proces integracije se više ne može jasno odvojiti od mehanizama izuzimanja. Rešavanje ovih problema na političkom i ekonomskom nivou proizvodi nov problem kao i nove mogućnosti u okviru kreativnih i eksperimentalnih projekata koji postavljaju izazov tradicionalnim konvencijama. B04 će povezati i 'prespojiti' debate o migracijama sa debatama o proširenju granica EU, o mobilnosti, mobilnim tehnologijama i slobodom kretanja onih koji su u Evropi i onih koji su doskora bili van nje.

1. Tragom staza migracije
Različita lica migracija stvaraju i dramatične promene koje ne utiču samo na lokalnu ekonomiju već i na ekonomiju zamalja koje nisu u direktnoj vezi sa migracionim područjem - ljudi u tranzitu, komunikatori između Istoka i Zapada, sezonski i domaći radnici proizašli iz novog koncepta Evrope, bazirani na mobilnosti, bilo da je neželjena ili nedobrovoljna.

2. Mapiranje međuprostora
Teoretski to je samo mali otklon od onoga što leži izvan granica nacionalne imaginacije u odnosu na imaginaciju onih izvan tih granica. Ali u praksi prostori između Evrope i ne-Evrope su disperzni, ekstrahovani i uslovljeni brojnim pokretima raznih aktera na nepoznatom i promenljivom polju.

3. Prelazak granica iz stvarne u virtuelnu Evropu
Napuštajući tradicionalne političke i geografske pojmove Evrope prihvatajući informacione i komunikacione tehnologije i tok migracija koje oblikuju virtuelnu Evropu koja je definisana svojom otvorenošću radije nego granicama. Postoji mnoštvo Evropa koje tek treba otkriti i istražiti.

Radeći na ova tri polja interesovanja B04 će se sastojati iz četiri modula koja će biti razvijena od strane nezavisnih organizacionih timova koji će biti međusobno umreženi:

ISTRAŽIVANJE
Kako bi istražila subjektivitet nove generacije Evropljana i konstitutivnu moć mladih ljudi umreženih diljem granica, istraživačka ekipa će raditi na često postavljanim pitanjima: Kako redizajnirani režim evropskih granica menja svakodnevni život ljudi u oblastima novih granica? Koje su priče, iskustva i želje ljudi koji žive sa ove i one strane nove zvanične granice, a usred virtuelne Evrope? Kakvi su uslovi života ljudi koji se kreću? Kreću u ilegalu ili u neizvestan posao ili u pritvor? Kako se radnici fabrika koje se nalaze na svetskom tržištu bore i organizuju unutar i van nove spoljašnje granice Evrope?

RADIONICE
B04 će uključiti vodeće svetske umetnike i organizatore iz lokalnih sredina u radionice i programe obuke i ad hoc i opravdano, upućujući na potrebe lokalnih aktivista i civilnog društva. Fokusiraće se na razmenu znanja i veština u cilju osposobljavanja i ojačavanja mladih u praktičnoj upotrebi tehnologije novih medija obezbeđujući povezanost, predstavljajući open source softver i nudeći neograničen pristup komunikacionim alatima. Poseban akcenat će biti stavljen na potencijal digitalnih medija u očuvanju dijaloga i komunikacije širom granica i na moć koju ima film, fotografija i pripovedanje u vezi sa novonastajućim, naglašenim identitetima.

PERFORMANSI
Kako bi se predstavile slike i priče novonastajuće evropske kulture koja se formira oko pitanja infromacijskog društva i transnacionalne mobilnosti, B04 će predstaviti izložbe, projekcije i performanse na javnim mestima, a sve u tesnoj saradnji sa lokalnim i internacionalnim umetnicima i institucijama.

DOKUMENTACIJA
Kako bi se javno dokumentovala iskustva, poznanstva, rezultati i dostignuća projekta, u realnom vremenu ili skoro realnom vremenu, internet povezanost je jedno od glavnih pitanja. B04 će biti podržana posebno za tu namenu opremljenim kombijem koji obezbeđuje satelitsku vezu velike širine propusnog opsega. Korišćenje svih dostupnih medija, od štampanih preko radija i videa različitih formata u stvaranju jedne real-time dokumentacije takvog opsega ima za cilj unapređenje dijaloga i interaktivne komunikacije između različitih ljudi u Evropi, starih i novih. Konačan cilj je izgraditi viziju nove Evrope koja je protiv isključivanja, mržnje, lokalizma, uskogrudosti, rasizma i ksenofobije.

Trenutno razvojni tim B04 je u kontaktu i diskutuje o konceptu sa brojnim institucijama, fondacijama, medijskim centrima i lokalnim inicijativama:

KUDA.ORG (Novi Sad), MaMa (Zagreb), Ljudmila (Ljubljana), Radio B92 (Beograd), K@2 Kulturni & Informacioni Centar (Karosta, Latvia), RIXC Centar za nove medije (Riga, Latvia), Institute za otvoreno društvo (Budimpešta), Centar za političku edukaciju (Nemačka), D-A-S-H umrežavanje protiv isključivanja (Velika evropska internet platforma, podržana YOUTH programom EU-komisije) i mnogi drugi.

(Gruzija),

maf_media art farm (stari naziv: Kavkaski centar za kulturni razvoj, CCCD) je osnovan aprila 2000. kao nezavisna nevladina organizacija (NVO) koja podržava razvoj savremene vizuelne kulture na Kavkazu. maf namerava da razvije i promoviše multikulturalni dijalog na Kavkazu i da se fokusira na akutne društveno-političke probleme putem vizuelnih istraživanja. maf obezbeđuje vezu sa četiri oblasti: edukacija, informacija, umrežavanje i inovacija.

U septembru 2001. maf je lansirao Kavkaski institut fotografije i novih medija (maf_Institut) kako bi promovisao obrazovanje u oblasti savremene umetnosti na Kavkazu. Trenutno postoje 22 studenta koji pohađaju fakultet za fotografiju, četvorogodišnji program obrazovanja odobren od strane Ministarstva kulture Gruzije. Sada maf_biblioteka ima više od 3500 naslova koji predstavljaju prvu veliku kolekciju izdanja iz oblasti savremene umetnosti, fotografije, novih medija, arhitekture i dizajna u Kavkaskoj regiji. maf_biblioteka je otvorena za sve zainteresovane koji bi da postanu njeni članovi. Organizujući interdisciplinarne projekte i obezbeđujući adekvatnu infrastrukturu maf gradi platformu savremene umetnosti na Kavkazu. Platforma stvara ambijent gde se umetnici mogu susretati i prezentovati svoje radove unutar internacionalne mreže. U isto vreme priređuje izložbe izuzetnih Kavkaskih i internacionalnih umetnika. U oktobru 2001 maf je započeo projekat "appendix" koji se svake druge godine održava u Tbilisiju, a istražuje poziciju južno-kavkaskih zemalja u današnjem svetu viđenu očima umetnika iz i van kavkaske regije.

maf ima za cilj da promoviše savremenu umetnost i forme novih medija kao mogući način komunikacije, promišljanja i saradnje. maf_Box, laboratorija za nove medije je osnovana sa ciljem da obezbedi konceptualnu i tehničku podršku studentima, umetnicima kao i drugim nevladinim organizacijama koje se bave trenutnim društvenim, političkim i kulturnim pitanjima.

http://www.farm.ge


Guy Van Belle (Amsterdam/Brisel) je uključen u korišćenje i razvoj multimedije u umetničke svrhe od 1990. Kao nezavisni kulturni radnik on sarađuje sa Waag udruženjem iz Amsterdama na razvoju kreativnih alata za saradnju na instalacijama i performansima. U tu svrhu je postavio server \An`a*tom"ic\ "Povezano sa strukturom organizma", studio otvoren za mlade i nekonvencionalne umetnike, povezan sa internacionalnim partnerima preko optičkog kabla: New York, Brussels, Reykjavik, Tokyo, Athens, Sofia, Prague, Bratislava,... Od 2000. radi pod imenom zajedničkog digitalnog sastava mxHz.org (machine cent'red humanz), praveći zajedničke performanse, koncerte, radionice, izložbe i neočekivane eksperimentalno-apstraktno-robotične umetničke projekte. Zajedno sa Akihiro Kubota osnovao je 'Society of Algoritm' (društvo algoritama) 2001. godine. Nedavno je počeo da radi na omažu Arseny Avraamov-u, u Bakuu 7. novembra 2022. U pres clipingu stoji za taj projekat: "Experimental- und Medienmusiker, A/V-Jockey und Netzkuenstler; Arbeit in internationalen Experimentalstudios und unabhaengigen Audioaktivitaeten im Netz

striming


http://anatomix.waag.org
http://www.mxhz.org


Wato je umetnik, kustos i kreativni administrator u Tbilisiju (Gruzija). Nakon studija filma u Gruziji, magistrirao je fotografiju na Akademiji umenosti u Antverpenu u Belgiji. Od povratka u Tbilisi počeo je sa radom na kulturnoj meteorologiji Kavkaza. Skroman rezultat ove njegove aktivnosti je dvogodišnji projekat APPENDIX. Ova međunarodna izložba je trebalo da bude relativno mala, ali intenzivan događaj usmeren ka integrisanju nove Kavkaske savremene umetnosti unutar jednog šireg konteksta. Trenutno Wato radi na više različitih izložbi.


Rođen u Pragu 1955, diplomirao je istoriju umetnosti i estetiku na Carls univerzitetu 1980. Još od ranih '80-tih se bavi nezavisnim radom na poljima muzike, vizuelnih umetnosti, action art-a, a radio je i kao kustos. On je istrživač, inicijator, ko-producent i ko-autor interaktivnog edukativnog projekta "Orbis Pictus Revised" u saradnji sa ZKM (Zentrum fur Kunst und Technology) Karlsruhe. Miloš je osnivač "The Metamedia Center Project" u Plasy Monastery, inicijator Hermit Fondacije i kustos Zbirke moderne i savremene umetnosti u Nacionalnoj galeriji u Pragu. Predaje u oblasti umetnosti medija, savremene umetnosti i studijama komunikacija na Akademiji umetnosti pri Tehničkom univerzitetu u Brnu. Pored toga radi u Artmedialabu koja je u vezi sa Centrom za savremenu umetnost u Pragu. Od 2000 vodi projekat www.radiojeleni.cz koji se prenosi putem radija.

projekti


Edit je istoričar umetnosti i kritičar. Radi na Institutu za istraživanje istorije umetnosti pri Mađarskoj akademiji nauka u Budimpešti. Od 1990-1992 i od 1997-2003 je bila njujorški dopisnik za mađarske časopise koji se bave umetnošću, kao Új Muvészet (Umetnost danas) i Muérto (Mađarski art žurnal). Zbirka njenih eseja o savremenoj američkoj umetnosti u devedesetim je objavljena u Budimpešti 2001 i nazvana je Rope-dancing (Ples na konopcu). Drugo glavno polje njenog interesovanja je savremena umetnost u državama bivšeg istočnog bloka, posebno u Mađarskoj imajući u vidu pitanja tranzicije. Takođe su je interesovala i pitanja pola i teorija umetnosti. Edit je učestvovala na nekoliko konferencija, a među njima su: "Preživljavajući slobodu: vizuelna umetnost u Mađarskoj od 1989" na Rutgers univerzitetu (SAD), "Nakon Zida. Umetnost i kultura u post-komunističkoj Evropi" na Moderna Museet Stokholm (Švedska), konferencija "Novac/Nacija", Shedhalle Zurich (Švajcarska), "Saradnja. Međunarodni forum feminističke umetnosti i teorije" u Dubrovniku (Hrvatska), i "Nasleđe modernizma i imperativ modernosti" na godišnjoj konferenciji AICA, nazvanoj "Strategije moći" Zagreb (Hrvatska). Izdaje nekoliko mađarskih art magazina. Njeni eseji na engleskom su objavljivani u katalozima Mađarskog paviljona na Venecijanskom bijenalu 1997 i 1999, katalogu izložbe "Nakon Zida" u Stokholmu 1999, n.paradoxa on-line , artmargins on-line i "MoneyNations. Constructing the Border - Constructing East-West", Beč 2003.


Penzionisani net i ascii umetnik. Rođen je 1966. u Beogradu, Jugoslavija. Trenutno živi u Ljubljani, Slovenija. Najpoznatiji kao pionir Internet umetnosti i autor brojnih net.art projekata. Predavač, pisac i kustos. Izlagao, izdavao i radio kao kustos internacionalno. Suosnivač je Nettime, Syndicate, 7-11 mailing lista i Ljubljana Digital Media Lab.

Najbitnije izložbe uključuju: Venecijansko bijenale; Walker Center, Minneapolis; Postmasters, Njujork; Kunsthalle, Beč; Stedelijk, Amsterdam; LAMoCA, LA; ICA, London; ZKM, Karlsruhe; Beaubourg, Pariz.

Neki mediji u kojima je objavljivan: Suck, HotWired, ORF, Spiegel, Britannica, Newsweek, Artforum, NYTimes, El Pais...


Umetnik. Rođen u Sofiji u Bugarskoj 1957. Završio Nacionalnu akademiju umetnosti, Sofija 1980.
Trenutni projekti: "Post-komunističko stanje", Kunstwerke, Berlin; Red Riviera Revisited, ICA, Sofia; Nuit Blanche, grad Pariz, sve 2004. godine.

Skorašnje samostalne izložbe:
"Hot City Visual", ICA, Sofia 2003; Knoll Gallery, Beč 2001; "E-FACE 2000" u Art/Media/Center TV Gallery, Moskva 2000.

Skorašnja predavanja i prezentacije:
"Identity Overkill". Intermedia Dept., Akademija umetnosti Budimpešta; Seminar: "Stvaranje potrošačkog identiteta u javnom prostoru. Vizuelni identitet post-socijalističkog grada". Centar za umetnost i kulturu, Centralnoevropski univerzitet, Budimpešta.

Skorašnje publikacije: "Sofija kao prizor. Luchezar Boyadjiev; Mila Mineva". Vizuelni seminar, Resident Fellows program, ICA / CAS, Sofija; Archis Magazine, # 6, 2003, Amsterdam, Holandija. Skorašnje grupne izložbe: "U ždrelu Balkana", Kunsthalle Fridericianum, Kasel, Nemačka; "Krv i med", The Essl Collection, Klosterneuburg/ Bec 2003; "U potrazi za Balkaniom", Neue Galerie am Landesmuseum Joanneum, Grac, Austrija; Manifesta 4, Frankfurt; "Rekonstrukcija", Četvrto bijenale Cetinje, Crna Gora; "Kolektivna nesvest", MIGROS Museum, Cirih 2002; "Konverzacija", Muzej savremene umetnosti Beograd; "Beg", Prvo bijenale, Tirana 2001; "Négociations", CRAC, Séte, France; "L'Autre moitie de l'Europe", Galerie nationale du Jeu de Paume, Paris; "Beskorisno(Bezvredno)", Moderna Galerja, Ljubljana, Slovenija 2000.

projekat



















Hubert Czerepok (Poljska) u saradnji sa M. Bakke, 2002, 14'47''

Ovaj video rad je neka vrsta dokumentarnog filma u kojem se svim intervjuisanima postavlja isto pitanje: da li znaju nešto o poljskoj umetnosti? U nastavku se dalje postavlja pitanje da li znaju nešto o određenim incidentima vezanim za cenzurisanje umetnosti u Poljskoj u proteklih nekoliko godina. Nakon nekog vremena shvatamo da ljudi koji odgovaraju na postavljena pitanja ne znaju baš mnogo o tome i odgovaraju po nekom klišeu. Na kraju filma je sigurno to da gledalac zna dosta manje o poljskoj umetnosti nego ranije.

    Hubert Czerepok (Poljska)
    Rođen je u Slubicama u Poljskoj, gradić u blizini poljsko - nemačke granice. Diplomirao je drvorez, a kasnije magistrirao skulpturu i crtež na Akademiji umetnosti u Poznanu (Poljska). Proveo je pola godine u Norveškoj u okviru istraživačkog programa Nacionalne akademije umetnosti u Oslu, pokušavajući da postane skandinavski umetnik. Od 2002-2003 je radio kao istraživač na umetničkom odseku Jan van Ajk akademije u Mastrihtu, još jedan gradić, ali ovoga puta na granici Holandije, Belgije i Nemačke. Trenutno se nalazi u Antverpenu (Belgija), gde pohađa Visoki institut umetnosti, HISK (Higher Institute for Fine Arts). Hubert je izlagao između ostalog u Poljskoj, Holandiji, Estoniji, Letoniji i Nemačkoj.

Joost Conijn (Holandija), 2002, 31'

Na leto 2001. godine Joost Conijn pravi auto. Auto je od drveta i pokreće se na drveni pogon, koristeći kao gorivo umesto benzina drvo. Ovim drvenim automobilom Conijn polazi na put kroz nekoliko zemalja u istočnoj Evropi: Rumunija, Ukrajina, Albanija. Ne zaviseći od benzina on napušta konvencionalne puteve. Ne postoji unapred određena destinacija. Umetnik putuje ka nepoznatom, a kamera prati celokupno putovanje. Osnovna ideja je da se snimi film o neočekivanom, koje drveni automobil sam po sebi proizvodi. Kako bi imao gorivo za svoje putovanje Conijn putuje kroz šumu. Nailazi na mala sela, a ljudi ga upućuju na lokalne pilane i nude mu hranu i rezerve drveta. Auto je lišen umetničkog i služi kao posrednik.

Polazna tačka Joost Conijnovog rada je njegova fascinacija drugim svetovima, alternativnim načinima življenja na rubu adaptirane okoline. Putovanje za njega predstavlja nezadrživ nagon isto kao i njegova potreba za avanturom. Svako putovanje raspliće gomilu nepredvidivih događaja i dovitljivu razmenu. "Drveni automobil" dolazi iz Conijnove želje da se kreće i transportuje nezavisno, bez predrasuda, preispitujući kulturološke predpostavke vezane za vladajući poredak u zapadnom društvu. Njegovi raniji filmovi "Automobil na krovu "( Car on roof 1996), "C'est une hek" (1997) i "Avion" (Airplane 2000) se uglavnom fokusiraju na vozilo: mehaniku i pojam kretanja. Trenutno, njegovo polje interesovanja se lagano usmerava ka ljudima i ljudima koji žive u minimalnim životnim uslovima.

Slično njegovom procesu rada, njegovo vizuelno izlaganje je jednostavno, prirodno, poetično, van vremensko, a u isto veoma pažljivo. Njegov nagon je nepobediv: intenzivno živeti, dajući sve od sebe.

grupa autora: Milica Lapčević, Vladimir Šojat, Vamši, Nebojša Milenković (SCG), 2004, 4'

Odabrali smo ovaj primer da bismo skrenuli pažnju na mogućnost da odgovornost jedinke u društvu uspostavlja sopstvene okvire standardizacije koji će prevazići one koji su lokalno uspostavljeni kao i one koji su objektivno nametnuti kao univerzalni. Koja vrsta odgovornosti se pojavljuje kod ovog primera? Pre svega odgovornost prema tradiciji (porodični privatni biznis) i prema posedu (postojeći model kioska), a zatim i prema sredini (u kojoj nastoji da održi svoju lokaciju). Zatim građanska odgovornost koja se opredeljuje za otpor vlastima, i, konačno, na dva nivoa otpor lokalnoj standardizaciji i time standardizaciji uopšte.

Dakle, šest različitih nivoa odgovornosti drže ovaj slučaj u žiži javnosti. Pri tome osoba ističe nehuman tretnam koji se graniči sa egzotikom: komunalna inspekcija ima za nju samo uvrede, u zimskim danima očekuje se da će odustati, ili podleći hladnoći, gladi, prljavštini ili jednostavno očiglednoj besciljnosti sopstvene akcije. Vlasti je kontrolišu izdaleka, proveravajući da li je u toku noći napuštala poziciju tajno, da bi se ugrejala ili odspavala, osim na podu kioska, kao što inače čini.

Medije ne interesuje njeno pravo poreklo, a to je nagomilani sticaj sudbinskih okolnosti (sudbina izbeglice) nad kojom se sada nadmeno nadvija i "popravljanje" istorije, iz fondova i donacija i most u Mostaru će biti popravljen, ali to neće uticati na preživljene dane bežanja i propasti koje su mnogi kao i oni preživeli. Uvek se učini da je to preopširna tema, ali u ovom drugom talasu neprilika, neki su fenomeni mnogo očigledniji.

Sofija Bašić je samo lakmus, na kome se jasno očrtava zaključak da promena sistema, uvođenje standardizacije, može ukinuti i one tendencije koje su naizgled u skladu sa sistemom. Odbacivanje njenog modela male privrede je zapravo odbacivanje pojedinačnog primera ekonomske egzistencije zarad lokalne standardizacije, koja nužno ne mora biti usklađena sa evropskim modelom.

Sa druge strane, oblik njenog otpora čini da se moramo podsetiti i širine sa kojom bi se moralo pristupati primeni standardizacije u lokalnim zajednicama. Podsećamo se i ljudskih prava, humanosti, kao i neophodnosti da se proces standardizacije razdvoji od državnih organa, s obzirom da u takvom sistemu, u kome se okoštali model državnih organa koristi kao instrument za sprovođenje standarda, dolazi do pojedinačnih žrtava, ozbiljnog gubljenja sistema vrednosti, jednostranosti.

U tom smislu, kiosk se pojavljuje kao prelazna forma delatnosti, fenomen, koji je mnogo više od privremenog oblika uličnog prometa. On je improvizovan poslovni prostor izvan arhitektonski određenih i kodifikovanih rešenja, koji na "balkanskoj stazi slonova" u potencijalnom smislu podleže lakim formalnim rešenjima, ali u sociološkom, psihološkom i društvenom smislu ima značajnu predistoriju migracija, izbeglištva, materijalnog minimuma, brze sive ekonomije, raseljenih i ugroženih lica, koji kroz njega žive svoj stalno privremeni život - nadomak standardizacije.

NOMAD (Turska)

    NOMAD (Turska) je nezavisna organizacija oformljena 2002. godine. Cilj joj je produkcija i eksperimentisanje novim modelima u okviru digitalne umetnosti kroz prizmu ostalih disciplina umetnosti. Srž organizacije čine dizajneri, inžinjeri, arhitekti, kustosi i pisci. Stoga infrastruktura bazirana na tehničkom i teoretskom nivou omogućuje saradnju sa umetničkim udruženjima.

    jedan od osnivača je
http://www.nomad-tv.net


'Četiri slike'
Hatice Güleryüz, 2004, 22'

Njeni filmovi orbitiraju negde oko stanja svesti nastalog zbog potisnutih društvenih situacija. Ona povezuje i oslikava ova stanja ekstremnim fizičkim uslovima. Opisuje "Četiri slike" kao "film o sugestiji slikovitog pamćenja ili prezentaciji fragmenata sećanja koja se dešava u ljudskom umu."


'Razmetljiv orijentalac'
Erhan Muratoglu, 2003, 00:55

Erhan Muratogluov rad nazvan "Razmetljiv orijentalac" je kompjuterska animacija ogromnih 3D bubašvaba koje pokušavaju da nađu izlaz, plahovito jurcajući naokolo, okupljajući se u uglovima i ponašajući se kao neorgaizovano krdo. Vizuelni deo je upotpunjen muzikom koja se na direktan način odnosi na okruženje video igre u kojoj igrač mora biti uvek u trku kako bi napredovao u igri. U imenu igre je sadržan i crni humor nastao u toku samog rada.

    Erhan Muratoglu je interaktivni dizajner i digitalni umetnik. Studirao je industrijski i grafički dizajn (magistrirao je grafički dizajn na Bilkent univerzitetu). Radio je i izlagao kompjuterske grafičke projekte u Turskoj, Vekoj Britaniji, i SAD-u. Dobitnik je Kodakove nagrade na 11-tom internacionalnom filmskom festivalu u Ankari - IFSAK i nagrade na 11-tom internacionalnom festivalu Dani kratkog filma u Istanbulu za svoje eksperimentalne radove. Jedan je od članova grupe NOMAD. Radi kao predavač na odseku dizajna vizuelnih komunikacija na Bahcesehir univerzitetu u Istanbulu.


'Lisičji ples'
BabaZula, 2003, 1'

BabaZula je muzička grupa koju su 1996. godine osnovali Levent Akman (perkusije, ritam mašine, igračke), Murat Ertel (saz i drugi žičani instrumenti, vokal) i Emre Onel (darbuka, sempler, vokal) u Istanbulu, a 2003. im se pridružio Oya Erkaya (bas gutara, vokal). Muzika grupe BabaZula je u osnovi mešavina snimljenih zvukova prirode i tradicionalnih i savremenih akustičnih i elektronskih instrumenata - kulminacija različitih elektronskih efekata. Počinjući sa improvizacijom koja kasnije kroz snimanje i vežbu prerasta u muzičke elemente koji čine njihovu muziku, teme, melodije, stil, zvuk, grupa održava ovaj metod ''defisane improvizacije'' na koncertima u pozorišnim predstavama, filmovima, u korišćenju videa, slajdova i filmova, pripremljenih od strane dodatnih članova koji su se priključili srži grupe na njihovim nastupima uživo. Debi album sastava Baba Zula je "Tabutta Rovasata" (Prevrtanje u kovčegu) uključujući i originalni soundtrack za Derviš Zaimov prvi film iz 1996. Njihov album " 3 Oyundan 17 Müzik" izlazi 1999. Baba Zula je radila soundtrack i za film "Renkli Türkçe" (Obojeno i na turskom). Nastupali su na Efes Pilsen festivalu i Mediteranskom filmskom festivalu, a imali su i velike nastupe kao što je "Printemps de Bourges". Njihov poslednji album "Psychobelly Dance Professor'' koji je izašao u maju 2003. je masterizovao Mad Professor.


Joanne Richardson (RO), teoretičarka medija
Aleksandar Molnar, vanredni profesor na odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
Biljana Srbljanović, dramski pisac
Lia i Dan Perjovschi (RO), umetnici
Srđan Dragojević, filmski režiser
Jovan Ćekić, teoretičar
Nenad Prokić, direktor BITEF teatra
Relja Dražić, filozof
Ratko Radivojević, pozorišni glumac
Dejan Sretenović, glavni kustos Muzeja savremene umetnosti Beograd
Svebor Midžić, direktor Centra za savremenu umetnost Beograd
Jelena Vesić, kuratorka, Centar za savremenu umetnost Beograd
Ana Berlin (AT), teoretičarka, Beč
Gordana Čomić, član odbora za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije
Aleksandar Lazarević, predsednik odbora za kulturu i informisanje Narodne Skupštine Republike Srbije
Branka Kulić, upravnik Galerije Matice Srpske
Radmila Savčić, direktor Muzeja savremene likovne umetnosti Novog Sada
Sava Stepanov, direktor Centra za vizuelnu kulturu "Zlatno Oko" iz Novog Sada
Zorana Popović, Media Impact, Beograd
Zoran Erić, kustos Muzeja savremene umetnosti Beograd
Stevan Vuković, urednik likovnog programa SKC, Beograd
Živko Grozdanić, direktor Centra za savremenu kulturu "Konkordija", Vršac
Mirjana Markovinović, direktor "Sterijinog pozorja"
Dragan Matić, docent Akademije umetnosti Novi Sad, član umetničke grupe "Art cirkus"
Nikola Džafo, LED art (Art Klinika), Novi Sad
Jovan Gvero, SKC Novi Sad
Dragan Gucunski, umetnik (SCG/NL)
Laslo Blašković, književnik, glavni urednik časopisa za književnost "Polja"
Alternativna Kulturna Organizacija, Novi Sad
Socijala Medija, Novi Sad
Novosadski omladinski savet - NOS
KulturKampf, Niš

(SCG)

Naziv Belgradeyard Sound System pre svega se odnosi na dvočasovnu radio emisiju na talasima Radija B 92 (sredom 00-02 h) čiji su autori Goran Simonoski i Relja Bobić. Tokom tri godine aktivnog prisustva na lokalnoj muzičkoj i kulturnoj sceni, prvobitna ideja predstavljanja nekomercijalne, savremene produkcije svih muzičkih žanrova jasno se ocrtava u svim dešavanjima koje nose ovo obeležje. Originalna muzička ostvarenja pod istim imenom pojavljuju se za britansku izdavačku kuću Cosmic.Sounds, kao i nemačku Klangkrieg i slovenačku rx:tx. Do kraja 2004. godine pojaviće se i debtinatski album ovog projekta. U cilju promocije ovog materijala oformljen je istoimeni bend koji pored osnivača za kompjuterima čini i kontrabasista Ivan Antić. Grupa je već nastupala u Londonu, Budimpešti, Berlinu, Gracu, Ljubljani... Najznačajniji projekat je festival elektronske muzike Dis-patch u Beogradu, koji će nastaviti da svakog oktobra jugoslovenskoj publici predstavi najaktuelnija imena svetske elektronske muzičke scene.

www.belgradeyard.com
www.dis-patch.com
www.cosmicsounds-london.com

dokumentarni film o ekonomskoj i moralnoj propasti jedne zemlje i njenog naroda, režija: Janko Baljak (SCG), 2003

Da li je propast reformi sudbina koju Srbija ne može da izbegne? Zašto su svi lideri koji su zemlju pokušavali da uvedu u Evropu uklonjeni? Kako ekonomski interesi ujedinjuju političare, mafiju i kriminal? Srbija u kontejneru nije samo priča o smrti reformi i o usudu reformatora od smrti Josipa Broza Tita, pa do atentata na premijera Zorana Đinđića. Srbija u kontejneru detaljno analizira šta je bio uzrok propadanja reformi, govori o "prokletstvu reformatora" čija je sudbina da budu u žrvnju između socijanih tenzija, političkih pritisaka, slabih institucija...

    Janko Baljak (SCG)
    Tokom devedesetih i u prvim godinama novog veka, bavio se dokumentarnim filmom. Autor je niza ostvarenja koji su uspehom prikazivani u zemlji i inostranstvu. Među njima su filmovi "Vidimo se u čitulji" i "Anatomija bola". Takođe je autor desetine televizijskih emisija iz oblasti kulture i umetnosti. Jedan je od osnivača i glavnih autora filmske produkcije B92 nastale 1993. godine. Od septembra 1995, zaposlen je kao asistent-pripravnik, a potom i asistent profesora Gorana Markovića na prvoj godini filmske režije. Septembra 2003. postaje docent i predaje Osnove filmske režije za studente svih filmskih grupa na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.


Ivana Momčilović. Dramaturg. Od 1991. godine ne piše fikciju. Od iste godine aktivna u kolektivu Emigrative art, Belgija, nastalom iz želje umetnika i ne-umetnika bivše federacije za favorizovanjem zabranjenih susreta eks-Jugoslovena kao jedinog (preostalog) umetničkog rada. Od 1998. članovi kolektiva otpočinju sa direktnim uključivanjem u lokalne politike zemalja u kojima žive. Belgijski deo kolektiva deli do 2002. političku borbu sa pobunjenim radnicima željezare Klabek i Renoa- Vilvord, kao i Pokretom osoba bez papira. 2002- copyleft izdanje knjige : Zbogom partije, ljudi misle/ljudi govore.


Andrej Grubačić je istoričar i saradnik većeg broja međunarodnih časopisa i inicijativa progresivne orijentacije. Saradnik je časopisa "Z", Medija Instituta u Bostonu i autor brojnih radova posvećenih neoliberalnoj globalizaciji. Jedan je od osnivača 'Institut for the Research of the Global Movement' pri Univerzitetu u Ljubljani, Slovenija. Autor je knjige "Globalizacija nepristajanja" (Svetovi, Novi Sad, 2003.) kao i knjige "The Global Movement" (u štampi, na engleskom jeziku).


Marion von Osten, rođena 1963. godine je umetnica i autor brojnih projekata. Studirala je umetničku Akademiju i filozofiju u Karlsrue i u Bohumu. Bila je kurator u "Shedhalle" u Cirihu od 1996-98. Radi kao predavač kritičke umetničke prakse u školi za vizuelne umetnosti i dizajn u Cirihu od 1999. godine. Objavljuje u brojnim izdanjima, među kojima su Texte zu Kunst, A.N.Y.P., Springerin, Ojeblikket, Opening i u feminističkim magazinima, video radovima i instalacijama koje se bave pitanjem pola, urbanih i ekonomskih tema. Član je kolektiva k3000. Autor je višegodišnjeg kolaborativnog projekta "Moneynations". Živi u Berlinu i Cirihu.

www.moneynations.ch
http://www.k3000.ch


Florian Schneider je pisac, filmski režiser i medijski aktivista. Njegov rad istražuje nove komunikacione tehnologije i migracione režime, kao i proces umrežavanja različitih inicijativa. Schneider je jedan od inicijatora " No One is Illegal" kampanje i jedan od osnivača inicijative "Noborder Network", organizacije koja se bavi kritikom strogih graničnih režima, kao i evropske internet platforme D-A-S-H. 2001 godine je organizovao festival "Make World" u Minhenu, i "Metabolics", seriju predavanja o internet umetnosti i kulturi. Takođe je radio na nekoliko dokumentaraca za nemačko-francusku televizijsku stanicu, Arte, uključujući dokumentarac "What's to be done?" o savremenom društvenom aktivizmu. Schneider takođe objavljuje tekstove za mnoge nemačke časopise.

projekat


Basak Senova je kuratorka, pisac i dizajner. Živi u Istanbulu. Studirala je književnost i grafički dizajn (magistar grafičkog dizajna i doktorat iz umetnosti, dizajna i arhitekture na Bilkent univerzitetu). Učestvovala je na sedmom "Stichting De Appel" programu za kustose u Amsetrdamu; piše o umetnosti, tehnologijama i mass medijima od 1995. godine; uređuje izložbe i inicira projekte u Turskoj i Evropi od 1996. godine. Bila je urednik "art-ist 6". Basak je jedan od osnivača grupe NOMAD. Tokom 2003 godine, kroz aktivnosti ove grupe, pokrenula je "ctrl-alt-del" (zajedno sa partnerima iz Holandije), prvi umetnički projekat u Turskoj zasnovan na zvuku; radila je na Istanbulskom bijenalu; uređivala je "Contemporary Plastic" u Mastrihtu i razvila projekte u Istanbulu kroz izložbe, performanse i filmske programe: "Istanbul, Daydreaming in Quarantine" , Graz i "Walking Istanbul, Notes from the Quarantine", The Israeli Center of Digital Art, Holon (sa Erden Kosova, Erhan Muratoglu, Ozlem Ozkal i Emre Erkal). U 2004. godini, pokrenula je novi NOMAD projekat - "Loosing Control" (u saradnji sa The Israeli Center of Digital Art) u Istanbulu, i koordiniraće NOMAD sekciju na izložbi "Call Me Istanbul", koju priređuje u ZKM, Karlsrue, Nemačka. Takođe će koordinisati izložbu na univerzitetu u Bafalu, Njujork. Trenutno radi kao predavač na odseku za umetnički menadžment na T.C. Yeditepe univerzitetu u Istanbulu.

član grupe


projekcije


http://www.nomad-tv.net
http://www.project-ctrl-alt-del.com
http://www.kuzudesign.com/glassights
http://istanbul.mur.at
http://www.digitalartlab.org.il/istanbul
http://kidnappingeurope.kraak.net


Novinar, nekadašnji glavni i odgovorni urednik informativno-političkog nedeljnika "Vreme". Drži do aplauza i zvižduka koje dobija. Ne voli samo kada neko ostane ravnodušan. Pokušava da doprinese "potpunoj, neometanoj slobodi proizvodnje javne reči, što je najhigijenskija stvar na svetu".

www.vreme.com


Rođen 1951. godine, diplomirani ekonomista. Do 1985. radio kao novinar. Od 1986 - 1991. radio kao istraživač u Centru za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, a zatim kao direktor Eko - centra. 1991 je osnovao nevladin istraživački centar "Plavi zmaj" u Sremskim Karlovcima, i radio na funkciji direktora. Osnivač Regionalne nevladine organizacije BalkanKult, i na funkciji direktora je do danas. Prvih šest meseci 2001, bio je specijalni savetnik Ministra za kulturu u vladi Srbije. Učesnik je preko 30 obimnih istraživanja iz oblasti kulture i socio - ekologije; autor knjiga i urednik knjige Razvojni aspekt industrija kulture. Generalni je sekretar jugoslovenskog komiteta Uneskovog programa "Čovek i biosfera"; član Udruženja novinara Jugoslavije, Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Međunarodne asocijacije novinara iz Brisela i član Evropske kulturne mreže CIRCLE i jedan od osnivača Evropskog istraživačkog instituta za komparativnu kulturnu politiku i umetnost iz Bona.


Galia Dimitrova je kuratorka i koordinator umetničkog programa "InterSpace Media Art Centre" u Sofiji od 1999 godine. Diplomirala je istoriju i teoriju umetnosti na Nacionalnoj Umetničkoj Akademiji u Sofiji, 1999 godine. Objavila je brojne tekstove o savremenoj bugarskoj umetnosti. Njena profesionalna interesovanja su fokusirana na umetnost novih medija, internet projekte i interaktivne instalacije. Njeni kuratorski projekti su: "Urban Cycles", "Macrovideo" (video instalacije na javnom mestu), "Schizoid Architecture" (net-art), itd. Bila je selektor zvaničnih bugarskih učesnika na 9-tom bijenalu u Kairu, 2004 godine. Galia je glavni koordinator "Net User International Internet Conference" koja se održava svake druge godine u Sofiji.

projekat

(Gruzija),

maf_media art farm (stari naziv: Kavkaski centar za kulturni razvoj, CCCD) je osnovan aprila 2000. kao nezavisna nevladina organizacija (NVO) koja podržava razvoj savremene vizuelne kulture na Kavkazu. maf namerava da razvije i promoviše multikulturalni dijalog na Kavkazu i da se fokusira na akutne društveno-političke probleme putem vizuelnih istraživanja. maf obezbeđuje vezu sa četiri oblasti: edukacija, informacija, umrežavanje i inovacija.

U septembru 2001. maf je lansirao Kavkaski institut fotografije i novih medija (maf_Institut) kako bi promovisao obrazovanje u oblasti savremene umetnosti na Kavkazu. Trenutno postoje 22 studenta koji pohađaju fakultet za fotografiju, četvorogodišnji program obrazovanja odobren od strane Ministarstva kulture Gruzije. Sada maf_biblioteka ima više od 3500 naslova koji predstavljaju prvu veliku kolekciju izdanja iz oblasti savremene umetnosti, fotografije, novih medija, arhitekture i dizajna u Kavkaskoj regiji. maf_biblioteka je otvorena za sve zainteresovane koji bi da postanu njeni članovi. Organizujući interdisciplinarne projekte i obezbeđujući adekvatnu infrastrukturu maf gradi platformu savremene umetnosti na Kavkazu. Platforma stvara ambijent gde se umetnici mogu susretati i prezentovati svoje radove unutar internacionalne mreže. U isto vreme priređuje izložbe izuzetnih Kavkaskih i internacionalnih umetnika. U oktobru 2001 maf je započeo projekat "appendix" koji se svake druge godine održava u Tbilisiju, a istražuje poziciju južno-kavkaskih zemalja u današnjem svetu viđenu očima umetnika iz i van kavkaske regije.

maf ima za cilj da promoviše savremenu umetnost i forme novih medija kao mogući način komunikacije, promišljanja i saradnje. maf_Box, laboratorija za nove medije je osnovana sa ciljem da obezbedi konceptualnu i tehničku podršku studentima, umetnicima kao i drugim nevladinim organizacijama koje se bave trenutnim društvenim, političkim i kulturnim pitanjima.

http://www.farm.ge

Computer game, Version 1.0.3., Vladan Joler

Krajem 80-ih pet evropskih država osnivača Šengenskog sistema (Schengen System) počinje sa razvijanjem centralizovanog sistema za sakupljanje i čuvanje podataka, kao reakcije na ukidanje granica unutar EU zemalja i povećanja rizika od terorizma, krijumčarenja droge i organizovanog kriminala, koji se mogao slobodno razvijati unutar granica Evropske unije.

SIS (Schengen Information System) počinje sa radom 1995. godine, kao prvi nad-nacionalni sistem za istraživanje i potragu za ljudima i objektima, kome se može pristupiti putem lokalnih terminala u svim državama unutar sistema. Sistem se sastoji od centralne jedinice locirane u Strazburu, Francuska koja je povezana sa posebnim nacionalnim sistemima.

Kompjuterska igra Schengen Information System, Version 1.0.3. prati tradiciju korišćenja okruženja kompjuterskih igara u svrhu treninga i obuke za potrebe vojnih i ideoloških struktura. Monopol vojne industrije i industrije zabave nad proizvodnjom ovakvih igara doveo je do činjenice da je tržište preplavljeno ostvarenjima koja bez ikakvog moralnog i etičkog pitanja koriste realne lokacije vojnih sukoba i stavljaju igrača u uvek istu, ideološki korektnu poziciju učesnika. Lokacija je rekonstruisana na osnovu javno dostupnih podataka, fotografija i satelitskih snimaka. Igra postavlja pitanja korišćenja kompjuterskih igara u ideološke, marketinške i obrazovne svrhe, stvaranja privatnih i državnih trening centara kao i pitanje političke podobnosti igara. Sa druge strane, ova igra je rezultat upotrebe javno dostupne tehnologije i informacija u cilju istrage i nadgledanja elemenata sistema od strane pojedinca.

www.joler.org



Pa, bio sam i besan i deprimiran nakon Štutgarta (1). Zbog mnogo toga to nije moguće objasniti sada. U suštini, imao sam osećaj da sam ''kulturni gast-ARTbeiter" (nisam siguran da sam ovo dobro spelovao na nemačkom jeziku, ali znate na šta mislim...) koji bi iz nekih razloga trebalo da bude veoma oprezan da se ne protumači da se ''prodao'' ili da je postao "šupak" koji je pristao na kompromis ili neoliberal u najgorem slučaju. Čini mi se da bi trebalo da sada ''prikrijem'' svoju biografiju - i od svojih prijatelja koji se bave kritikom umetnosti (to si ti (2) ali verujem da si toliko dobar da ćeš mi oprostiti na ovakvoj izjavi, važi?), ali i od svojih Internet umetnika i prijatelja koji su u potrazi za novim kontekstom, kao da Internet već nije dovoljno zaražen umetničkim igrama moći. A ja sam toliko ponosan na svoju biografiju - nije baš tako lako raditi sve te stvari. Možda bi za nekog poput mene bilo mnogo pristojnije da samo krenem sa nabrajanjem umetnosti i galerija, itd.

Znate, nakon Štutgarta sam napravio mali proračun baziran na mojoj biografiji. Iza svega leži (molim vas imajte ovo na umu do kraja ovih nekoliko rečenica) da sada imam samo honorar iz Štutgarta na svoje ime, kako to kažu u SAD. Stoga sam grubo izračunao da je za sve ove godine nakon 1989. godine (ili radije 1990/91), kada sam u stvari i počeo da putujem na takozvani ''Zapad'' zbog onoga čime se profesionalno bavim - izložbe, privremene medijske laboratorije, konferencije i sve ostale vrste događaja, količina novca koju je ''Zapad'' potrošio na mene izuzetno velika. U geografskom smislu sam ''pokrio'' teritoriju od Kalifornije do Brazila, Južne Koreje, Turske i Sankt Petersburga i sve između toga. Tako da sam grubo izračunao sve troškove - karte, hotele, dnevnice, vize, honorare, stipendije, boravke u inostranstvu, kataloge, tekstove, prevode, pomoć pri instaliranju itd, koje su organizatori dešavanja potrošili na mene. Jer istina je u stvari da se mogu setiti samo jedne prilike kada sam platio sam sebi put na izložbu i to je bila izložba u privatnoj galeriji u Minhenu 1993. (ali s druge strane mogao sam sebi to priuštiti jer sam u to vreme imao Getijevu stipendiju u SAD-u). Došao sam do grube procene od 130.000 pa čak i do 150.000 $ - možete li da poverujete??? I bez obzira na to, sada mi ništa od toga nije ostalo, nikakvo vlasništvo, ništa...

Onda sam sebi rekao da sam verovatno vredna roba na neki način, više u simboličnom smislu nego u smislu tržišne razmene... Međutim, važno pitanje je - je li sve bilo vredno toga ako se i dalje ne možemo složiti oko mnogih stvari??? Ovde pod ''mi'' mislim na ljude sa istoka i zapada uopšte, ne samo na mene i vas. Možda, rekao sam sebi, bi bilo iskrenije i definitivno bolje po mene da mi je sav taj novac dat da ga potrošim ovde, u Sofiji - imao bih oko 12 - 15000$ godišnje - fina svota kako god da računate, zar ne?

U svakom slučaju, mislim da je u Štutgartu bilo, iako su svi bili odlični, ljudi isuviše različitih biografija da bi se mogli složiti oko čega bi stvarno trebalo diskutovati. Mislim da istočno evropsko poreklo više nije važeće, kao nekad. Sad se radi ili o ''Art svetu'' ili o "e-svetu", igre moći ili kritičke prakse, galerije, muzeji, i sva ta estetike ''bele kocke'', ili kako oni kažu, novi ''kontekst'' mreže. Na nesreću čak je i 'mreža' već igra moći na neki način. I dalje mislim da postoji potreba za razgovorom, ali ne postoji zajednički jezik izvan Umetnosti, Politike, Ekonomije ili Interneta, itd. A zajednički jezik o kojem ja razmišljam bi trebalo nekako da obuhvati sve navedene. Ili bi trebalo da pričamo samo o veoma određenim stvarima - kao što su pitanja pola, na primer, ili "opozicija na Istoku", itd. Tako da nesporazumi sada proizilaze iz konteksta, u okviru kojeg individue radije operišu pre nego iz pitanja i iskustava obračuna istočne Evrope protiv zapadne Evrope ( i SAD-a). Mislim da nije ostalo nikakvo moralno opravdanje koje bi proizašlo iz činjenice da su ljudi, bilo sa Istoka ili Zapada - suočavamo se sa istim izborima i/ili kompromisima. I ne mislim da je za umetnika koji dolazi iz istočne Evrope izbor karijere tako loša stvar.

Sofija, decembar 1998

(1) Konferencija "Prvi kongres o umetnosti i medijaciji umetnosti u centralnoj i istočnoj Evropi", 20.-22. novembar 1998, IFA Štutgart, Nemačka.

(2) Marion von Osten, umetnik/kustos.U to vreme kustos u Shedhalle, Cirih, Švajcarska.

http://www.idea.org.uk/cfront/texts/gastartbeiter-en.html

, InterSpace Centar za medijsku umetnost, Sofija

Prezentacija će pružiti uvid u exStream projekat (www.ex-stream.net) - dvogodišnji projekat podržan od strane progrma Culture 2000 Evropske unije, u kojem pet organizacija koje se bave medijskom umetnošću (Hull Time Based Arts (Hull, UK); V2_ (Rotterdam, NL); Bootlab (Berlin, DE); interSpace Centar za medijsku umetnost (Sofia, BG); t0 / Institute za nove tehnologije u kulturi - Public Netbase (Vienna, AT), zajedno rade i vrše razmenu organizacionih, umetničkih i tehnoloških resursa kako bi napravile zajedničku platformu za stvaranje i distribuciju projekata iz oblasti umetnosti novih medija.

ExStream mreža i aktivnosti će biti prezentovane iz perspektive jedinog partnera iz jugo-istočne Evrope u projektu - InterSpace MAC. Iz tog razloga je i naglašen proizvod centra InterSpace u okviru celog projekta i reakciju na lokalnom nivou nakon prezentacije Strim studija (StreamStudio) i Radio kulta (Radio Cult), koji su prvi multimedijalni Open Source alati proizvedeni u Bugarskoj, a koje je proizveo InterSpace u okviru exStream projekta.

StreamStudio http://streamstudio.sf.net je složeno rešenje za emitovanje audio i video na Internetu kao i putem drugih kanala za distribuciju kao: lokalne mreže (LAN), kablovska televizija, bežične mreže, itd.

Radio.cult http://radio.cult.bg je platforma bazirana open source alatima za audio emitovanje putem Interneta. Radio.Cult je dizajniran kao 24 časovni on-line radio koji populariše mlade Bugarske muzičare, DJ-eve, umetnike, a takođe i kao forum za razmenu ideja i prezentaciju kulturnog života Bugarske.

U prezentaciji ću najaviti predstojeći poslednji događaj exStream projekta - Free Bitflows konferenciju i izložbu u Beču, od 2.-5. juna (http://freebitflows.t0.or.at/).

Konačno ukratko ću predstaviti skorašnje InterSpace aktivnosti vezanih za Open Source inicijative, kao što su Open Source Software Solutions za programe obuke Bugarskih nevladinih organizacija http://opensource.netuser.cc etc.

OST-CODE: Otvoreni studiji i priroda razvoja saradnje
Radionica u kuda.org, 29 APR 04,

Hakim Bey je 1985. godine, opisujući privremenu zonu gde se inovativne aktivnosti svake vrste mogu dešavati napisao, "mapa je zatvorena, ali je autonomna zona otvorena". Nakon više od decenije borbe sa svim mogućim postavkama učenja i tehnologije (radionice, ateljei, demonstracije, obuke, itd.), čini se da ta stara anarhistička ideja o postavljanju autonomnog i pre svega privremenog prostora, koji bi služio razmeni iskustava, i nije tako loša. Ako ništa, to kao polazna tačka inspiriše da se sadržaj ne ispunjava unapred. Jednostavno je potrebno samo ustati i povezati smeće od računara koje imamo i napraviti prostor u koji se mogu smestiti smislene aktivnosti. Umesto naše prekupacije strukturom, stabilnošću i pre svega bitnosti sadržaja, trebalo bi se osloniti na doprinos svakog učesnika, to povezati u jedan kreativan niz ideja i izgraditi nešto sasvim novo: krenuti od nule. Mene više interesuje sinteza novog. Odakle god da dolazi, interesuje me gde vodi. Kao što nas naslov komada John Cage-a upozorava: "Kako poboljšati svet (Samo ćete stvari učiniti još gorim)".

    Shema

  1. postavka i analiza okruženja: sa čim raspolažemo?
  2. Internet veza, testiranja za audio-vizuelni striming
  3. unesi, miksaj, emituj
  4. kako raditi u real-time ne-real-time u budućnosti
  5. kako zajedno stvoriti ekspresivan i umetnički sadržaj: da bi poruka bila jasnija!!!

Evropska unija se širi na Istok ali možda se Istok odavno proširio na Evropsku uniju. Zar nije Vygotsky ubedljivo pokazao zapadnom svetu da je razvoj kroz saradnju uvek efikasniji nego samostalno i apstraktno učenje. Stoga će zajedničke inicijative uvek doneti bolje rezultate, na duge staze, ako se baziraju na ne-hijerarhijskom sistemu ili organizovanju. Primenjujući ovo na umetnost: možemo programirati zvučne i vizuelne "zakrpe" u našim sobama sa našim prijateljima. Ali, bitnija pitanja kulture se mogu ostvariti samo u većim zajednicama uz učešće ljudi koji su voljni da napuste lokalni plan koji često isuviše restriktivan, konzervativan i kontra-produktivan.

Možda pustiti druge da iznova i iznova crtaju i precrtavaju staromodnu mapu sa više nego ikad preciznim pozicioniranjem novih granica: otvorenih i zatvorenih u različitim bojama. Osveži i zumiraj do nivoa ulice, prozirne slike kuća u pozadini. Krećimo se preko granica, postavimo i radimo zajedno nešto što će pozivati ljude bez granica u glavi. Gde god da su. Mi u stvari koristimo ista sredstva izražavanja i ne razlikuju se toliko jedno od drugog. Ne znam, možda grešim, ali hajde da diskutujemo sa zvukom i slikom i hajdemo svi u tok (stream).

Pavel Braila (MD), 2002, film snimljen na DV fromatu prebačen na DVD (26')

Film "Cipele za Evropu" ispituje politički sprovedeno raslojavanje između istoka i zapada - nasuprot okolnostima istorijske tranzicije - kako stoji upisano u svakodnevnom iskustvu putovanja i razmene. Na maloj voznoj stanici koja se nalazi na moldavsko - rumunskoj granici u mestu Ungheni, svaki voz se zaustavlja na tri sata i podiže do visine od dva metra kako bi se zamenili točkovi čiji je međuosovinski raspon u Moldaviji po ruskom standardu nešto manji od onog evropskog u Rumuniji i ostalom delu Evrope. Tegobno putovanje voza između istoka i zapada (koje je umetnik nelegalno snimio, jer snimanje na moldavskom delu graničnog prelaza nije dozvoljeno) je situacija koja predstavlja snažnu želju dobijanja dozvole za ulazak u zapadnu Evropu, sa namerom homogenizacije komunikacionih i tehnoloških alata, koji služe neutralizaciji razdaljine i mesta. Snimljen u DV formatu, dve slike se projektuju odražavajući uvek prisutan predmet razmišljanja - kako locirati i posredovati subjektivnost u vremenu fragmentacije, dislokacije i novog mita o transnacionalnom identitetu.


    Pavel Braila (MD)
    Rođen je u Chisinau, Republika Moldavija, a svoje vreme je podelio između Tourcoing (FR) i Chisinau. Stekao je diplomu inženjera mehanike 1994. na Tehničkom univerzitetu u Moldaviji, Chisinau, i diplomu kritičara i prevodioca na Državnom univerzitetu Moldavije, Chisinau. Od 2000 - 2001 radio je kao istraživač na odseku za umetnosti na Jan van Ajk akademiji u Mastrihtu (NL). Sada se nalazi na Le Fresnoy, Studio National des Arts Contemporains (Državni fakultet savremene umetnosti), u Tourcoing (FR). Baveći se videom i performansom, Pavel Braila je razvio subjektivni vokabular u kojem se ispitivanje prostora vrši kroz širok spektar kulturno i ekonomski kodiranih tačaka. Pavel je nastupao i izlagao na brojnim internacionalnim manifestacijama. Od toga izdvajamo: "Performans beli ili Blede nedovršene misli" i "Gedankenaufnahme" na Kunstbuero, Beč (AT), "Novi video, nova Evropa" - Društvo renesanse u Čikagu (US), 'PLUG IN' - CCA Futura, Prague (CZ), DELAY - Muzej Boijmans Van Beuningen, Roterdam (NL), Museo Nacional Centro de Arte Reina Sofija - "Cine y Casi Cine", Madrid (ES), Bijenale pokretnih slika u Ženevi (CH), KRV I MED, Budućnost je na Balkanu - The Essl kolekcija, Beč (AT), Documenta11, Kassel (DE), Video-Zone- media-video bijenale Tel-Aviv (IL), Art Bijenale WRO, Vroclav (PL), VIPER, Internacionalni festival filma, videa i novih medija, Basel (CH), EMAF - Evropski Media Art Festival, Osnabruck (D), Transit, Grupna izložba moldavske savremene umetnosti; Kluž Napoca (RO), Nakon Zida"-Izložba umetnosti u postkomunističkoj Evropi, Muzej moderne, Stokholm (SE), Telo i istok, Međunarodni festival performansa, Ljubljana (SI), Ostranenie: Međunarodni forum elektronskih medija, Dessau (DE), i mnogi, mnogi drugi.

Želimir Žilnik (SCG), 2003, 74'

Tokom 2002. godine, u skladu sa pravilima Evropske unije, mnoge jugoslovenske porodice (među njima i mnogo Roma) koje su napustile zemlju da bi izbegle rat, bivaju deportovane nazad u Srbiju i Crnu Goru, nakon deset godina provedenih u zapadnoj Evropi. Bez novca, zaposlenja, mesta za život i društvene komunikacije. Kako je moguće preživeti u ovakvim uslovima? Žilnikov kritički, dokumentarni film prati Kenedija, vozača taksija, koji tokom dana i noći dovodi ove ljude sa aerodruma u ilegalna skloništa u okolini Beograda.


    Želimir Žilnik (SCG)
    Želimir Žilnik je rođen 1942. godine u Srbiji, Jugoslavija. Njegov prvi film Rani Radovi je nagrađen 'Zlatnim medvedom' na 'Berlinale' internacionalnom filmskom festivalu 1969. godine. Filmovi ovog reditelja novog jugoslovenskog filma bili su zvanično zabranjeni. 1973. godine, Žilnik je emigrirao u Federalnu republiku Nemačku, gde je snimao kratke filmove o položaju stranih radnika i o terorizmu. Zbog toga je proteran iz zemlje 1976. godine kada se vratio u Jugoslaviju. Od tada, Žilnik radi kao režiser nezavisnih i dokumentarnih filmova.




Ulazak u Evropsku uniju znači da takozvane "pridružene zemlje" treba da se prilagode i usvoje celu listu propisanih regulativa, kao i da sprovedu njihovu implementaciju. Pridruživanje znači prihvatanje, izvođenje i razvoj EU standarda. S obzirom da EU propagira kulturnu različitost, pojavljuju se opasnosti homogeniziranja i standardizacije mono-kulturne Evrope. Postavlja se pitanje: Šta su implikacije za razvoj standarda? Da li ćemo biti svedoci "kontranapada" jakih ne-EU standarda na EU standarde? Na apstraktnom nivou mogli bi postaviti pitanje koje se tiče i onih koji su UNUTAR i onih koji su IZVAN:

Šta je standard i šta približavanje standardima znači za identitet? Da li će se kulturna podeljenost produbiti, ili će se različite sredine približiti? Da li je držanje Evrope zajedno i jačanje veštačkog Evropskog identiteta (euro-dentity) instrument za kontrolu, ili je politički instrument redefinisanja stanja onih IZVAN?




Mobilnost kao pojam sadrži hijerarhijsku i ideološku konotaciju. Oni koji su "podobni" da učine ovaj potez su u privilegovanoj poziciji, i razlikuju se od onih koji nisu u mogućnosti da ga naprave. Mobilnost, bez obzira da li je kulturna, fizička, ekonomska, društvena, tehnološka, ili geografska, uvek je povezana sa dozvolom kretanja. Sloboda kretanja i protoka ideja, informacija i dobara može biti ograničena sa jedne strane, dok sa druge može postati lakša. Sa proširenjem Evropske unije, imperativ je ispitati kakve efekte ovi pojmovi mobilnosti i pokreta imaju na kulturnu produkciju i društvenu praksu. Ova pitanja se moraju sagledati iz različitih uglova.

Kako pojmovi umanjene/uvećane mobilnosti uticu na internacionalnu saradnju različitih praksi i razmene znanja? Ako su putevi "kulturnog pokreta" već mapirani, šta onda to predstavlja za inter-i trans-disciplinarnu praksu? Pored razvoja ICT-a, mobilne telefonije i Interneta, materijalnost pokreta više znači kretanje fizičkih tela, nego podataka (data bodies).


Petar Milat, jedan je od voditelja odsjeka za teoriju "past.forward" (www.pastforward.org) u net.kulturnom centru MaMa. Urednik je više filozofskih, socijalno-i-medijsko-teorijskih edicija u Zagrebu ("MaMa", "Jesenski & Turk"). Bavi se ponajprije konstelacijama suvremene socijalno teorijske domene i recentnom estetikom, s naglaskom na francuski i talijanski filozofski kontekst. Živi i radi u trokutu Beograd-Korčula-Zagreb.

Past.forward je odsjek za teoriju "Multimedijalnog instituta" u Zagrebu. Od svojeg osnivanja 2000. godine Past.forward je promovirao nove teorijske prakse (ponajprije kritičku socijalnu teoriju & estetiku), podjednako unutar Hrvatske kao i na prostoru bivše Jugoslavije. Članovi grupe uređuju više filozofskih edicija, a Past.forward je dosad u svom programu ugostio mnogobrojne poznate teoretičare.


















EURO_trance party (AT)

Muzika Konrada Bekera - Monotona, uvodi u hipnotičko stanje u kojem se čini da vreme ne postoji. Fasciniran pisanjem muzike i njenim suptilnim repetitivnim strukturama, njenom staloženom upornošću dirljive melodije, avangardnim opsegom zvukova, bilo je od suštinskog značaja ponovo se vratiti ovom zvučnom pejzažu gde se ritualne matematičke strukture (Fibonačijev broj, magični kvadrat), bajalice i ritmična snaga sjedinjuju.

Kao i druge germanske grupe (Kraftwerk, Neu, Cluster, Conrad Schnitzler), izdanja Monoton-a (a posebno ovaj Monotonprodukt 07) su se pokazala kao prethodnica izvesnih trendova u elektronskoj muzici na kraju XX veka. Izdvojen od strane The Wire magazina kao jedan od sto najvažnijih, ali ignorisanih izdanja druge polovine XX veka, on sadrži embrion nekoliko narednih izdanja. Iako je ovo izdanje jedinstveno, još uvek je moguće uspostaviti paralelu između nekoliko njegovih komponenata i kompozicija koje su napravili Dome, Bruce Gilbert, Lustmord, a nedavno Main, Pan Sonic, Coh ili cikličnih obrazaca koje su koristili umetnici koji se vezuju za nov nemački minimalizam. Ako su obredne i skoro magične karakteristike izdanja Monotonprodukt 07 makar i malo prisutne u današnjoj elektronskoj muzici, vibracije koje nosi i blaženi hipnotizam ritma su itekako poznati našim ušima.

Konrad Beker je napisao sledeće kada je album objavljen 1982. Sadrži osnovne elemente njegove kompozicije, ali takođe nudi i nepomičan teoretski okvir, dokazujući večiti mladalački duh svog dela.

    Monoton / Konrad Beker (AT)
    Konrad Becker je istraživa, dizajner interdisciplinarnih događaja i sadržaja, radi na razvoju hipermedija. Predsedavajući je Instituta za nove tehnologije u kulturi i direktor Public Netbase/ t0, Centra za nove komunikacione tehnologije, usmerenog mladima i kulturi i osnivač Sveta Informacija (World-Information.Org), provajder kulturne inteligencije.

http://www.oral.qc.ca/eng/productions/monoton.html
http://www.t0.or.at/~konrad/






U diskursu migracije, vizuelna kultura postaje sve važniji element. Način na koji se neko predstavlja u javnim medijima - i stoga postaje vidljiv - pruža informacije na osnovu kojih se ta osoba, on ili ona, pozicionira, a u isto vreme se definiše i uloga koju ta osoba može preuzeti u postojećoj formaciji društva. Deo projekta transitmigration, fokusira se na vizuelnu kulturu i praksu migracija i istražuje pitanja kao što su: Kako su migracije prezentovane u medijima od 1989? Na koji način su migranti predstavljeni u vizuelnom diskursu? U kakvoj je to vezi sa nacionalnim ili EU graničnim režimom, i kako je to prezentovano? Postoje li lokalne različitosti ovih vizuelnih diskursa? Kako se režimi migracionih letova, migracija pa čak i re-migracija reflektuju na javnost uopšte?

Institut za dizajn i teoriju umetnosti u saradnji sa drugim instraživačkim institutima u mediteranskoj regiji će inicirati reprezentativnu medijsku analizu sadašnje intencije, da se proces migracija učini vidljivim. (Sadašnji partneri projekta su prof. Marina Petronoti u Atini i prof. Ayse Oncu u Istanbulu, WDR i KHM iz Kelna).

Tehnike i tehnologije vidljivosti

Kroz različite projekte vizuelne umetnosti, projekat transitmigration će promatrati načine vizualizacije procesa migracije, sa svim svojim konstruktivnim, konstitutivnim i vladajućim funkcijama. Ovo ograničava sve prakse koje od ljudi pravi migrante kao i one koje određuju tok migracije, kao i naš pogled na to. U skladu sa tim, Brigitta Kuster će iz svih uglova istražiti tretiranje ovog problema kroz praksu dokumentarnog filma, koji će obuhvatiti prostor od severa Evrope pa sve do granica Mediterana, skandalozan način naracije i aktivno učešće u granicnom režimu koji je obuhvaćen ovom praksom. Pristup ovome sa stanovišta vizuelnih umetnosti reprodukuje priču o migraciji, o novim granicama i načinim